hvala na tekstu koji je sadržajan od reči do reči i istinit.Ali na bajveću žalost , nema te pisane reči koja može da dočara čoveku susret sa Gračanicom ili Pećkom Patrijaršijom, a pristizanje u Visoke Dečane svako ko je bio uz mene u tom trenutku prokomentarisao je kao da doćosmo u parče Raja na zemlji. Ne radi se tu više ni o lepoti tih građevina ušuškanih u taj prelepi pejzaž, tu se oseti neka blagodet koja se spusti na čoveka, i koja se druge ne može naći!
Preporuke:
73
10
2
utorak, 06 januar 2015 17:10
Srbin sam brate i kad je teško
Bez obzira što je Srbalj u dekadanciji, u određenoj ponižavajućoj situaciji, u odnosu na ono što su prije bili, kada su im prilazili i katolici i muslimani i izjašnjavali se Srbima (Andrić,Selimovi).Ja sam i danas ponosan što sam Srbin, ponosan sam brate i volim srpsku nacionalnost be bilo kakva interesa, volim što sam Srbin.
Nije lako Srbin biti, nije rode moj, za srpstvo su mnogi pali, ne zna im se broj...
Budi Srbin i priđi Srbima kao prijatelj kada je teško, a kad je blagostanej tada svako dolazi na gozbu, jelo i pilo, de ti dođi kad nema gozbe, kada se glabaju kosti.To je pravo srpstvo.
Preporuke:
62
11
3
utorak, 06 januar 2015 17:27
MIR BOŽJI – HRISTOS SE RODI!
Nemanja Dević:
Ne podseća li ovo srednjovekovno načelo na ono iz savremene istorije, kada su, izlazeći 1941. pred oči sveta, srpski demonstranti podigli transparent sa natpisom „Bolje grob nego rob“? I nije li, odbranom opet ugrožene slobode, istih ideala i načina življenja, bila vođena ruka i onog koji je trgnuo nož na cara zavojevača 1389, i onog što je pucao na naslednika cara zavojevača 1914? Njihova spremnost na ličnu žrtvu bila je i dokaz pripadnosti jednoj istoj istorijskoj vertikali. Tako, izbor nebeskog carstva postaje i ŽRTVENI PUT.
Podsjeća!
Preporuke:
36
0
4
utorak, 06 januar 2015 17:29
Arsa
Odličan tekst...
A ono što bi posebno trebalo privući pažnju nas promišljajućih, morao bi biti sledeći navod.
„Spustili smo Srbiju sa neba na kojem se ne radi i nema nikakvih pravila, na zemlju na kojoj se teško radi, a moraće i više, na kojoj postoje ista pravila za sve“.
Ova podla konstrukcija je plasirana tako da je nepromišljajući prime, u svoj svojoj podsvesnosti, jer svesti i nemaju...
1. Kakve veze može imati ideja NEBESKE SRBIJE sa bilo kakvim radom u smislu privređivanja u današnjoj Srbiji?
2. Kakve veze imaju bilo kakva pravila sa jednom nadracionalnom (nikako iracionalnom) idejom o NEBESKOJ SRBIJI?
3. Kakve veze sa idejom o NEBESKOJ SRBIJI ima izlizana kapitalističko-idiotska pretpostavka (kao pretpostavka tržišne ekonomije) da su pravila ista za sve?
Koja pravila?
Ko su ti "svi" u ovom slučaju?
4. Kako jedan primitivan i nemudar čovek (Aleksandar Vučić) misli da može da izbriše vekovne ideje iz nacionalnog sećanja jednog naroda?
Preporuke:
66
1
5
utorak, 06 januar 2015 17:29
Srbin sam brate i kad je teško
U čemu je pogreška pa toliki minusi na komentar? Tako mi života ništa loše nisam mislio kada sam pisao komentar, već sam samo onako kao čovjek primjetio da je lako biti Srbin u dobru ali treba biti Srbin i kad je teško...
Preporuke:
49
1
6
utorak, 06 januar 2015 17:49
Srbin sam brate i kad je teško
"Ja se nikog ne bojim, ni pred kim ja se ne grbim, U inat dusmanima zivim, ponosan sto sam Srbin. U inat dusmanima zivim, ponosan sto sam Srbin. Bolje je umreti hrabro, neg zivet` zivot roba I zato borim se,borim s` verom u sebe i boga. Moj su narod i mene stavili na drvo srama, A mi smo jaci od svega, ne mogu oni sa nama. A mi smo jaci od svega, ne mogu oni sa nama. Bolje je umreti hrabro, neg zivet` zivot roba i zato borim se,borim s` verom u sebe i boga. U ova vremena luda salju nam pretnje tvrde, Ali nas uplasiti nece -pretnje ne plase Srbe. Ali nas uplasiti nece -pretnje ne plase Srbe. Bolje je umreti hrabro, neg zivet` zivot roba i zato borim se,borim s` verom u sebe i boga."
Preporuke:
30
1
7
utorak, 06 januar 2015 18:09
nenad
Srbi su danas ponosni kad idu u po trznim centrima, kada zive kao na zapadu, kad posecuju parkove atrakcija. Kosovo za vecinu ne znaci vise nista. EU je nas zavet.
Preporuke:
6
36
8
utorak, 06 januar 2015 18:22
preneto iz mesečnika "Krka", glasilo ep. dalmatinske, Vidovdanski broj
Isidora Sekulić
Kosovo, niti je prestalo, niti je nestalo, niti će ikada dok je nas
... od kneza Lazara i Murata, preko raznih ustanika, preko vladarskih napora Njegoševih i njegove poezije, preko Kumanova, preko Albanije i Kajmakčalana, preko srednjovekovne naše umetnosti, preko Meštrovića - ono, Kosovo, živi i živeće i sutra i prekosutra, iako uvek kao nešto drugo i treće, političko, kulturno, umetničko, naučno. Kosovo koje je sve veća i veća suma istina s kojima se mi družimo i u nečem bitnom ne menjamo. Kao što latinske države još od drevnog Rima povlače svoj ius,nus,fas, to jest volju, pravicu i naredbe od ljudi i po Božjem i moralnom zakonu, tako mi nosimo nasleđe kosovsko dalje kroz razne savremene događaje, ali uvek sa vezanošću za nešto što je drevno kosovski elemenat u našim prirodama i opredelenju...
Preporuke:
34
0
9
utorak, 06 januar 2015 19:20
fristajlo
nenad
Srbi su danas ponosni kad idu u po trznim centrima, kada zive kao na zapadu, kad posecuju parkove atrakcija. Kosovo za vecinu ne znaci vise nista. EU je nas zavet.
Odlična Vam je ova ideja, samo nastavite...
Baš na ovome ja zasnivam svoje nepoverenje u našu sposobnost da prozremo kroz političke magle savremenog doba.
Eto, i Vi pravite ovu svoju parodiju veće dugo, a i dalje većina ne shvata poruke...
Pozdrav, i samo nastavite!
Preporuke:
23
1
10
utorak, 06 januar 2015 19:21
Turas
~ SRBIN SAM BRATE I KADA JE TEŠKO~ Nemoj rođeni , da te zbunjuju minusi na tvome komentaru, mnogo ima pete ,a Boga mi i šeste kolone međ Srbima . Ali kako si sam napisao ne bojimo se ovih pasa . Bilo je prijatelju toga i biće .Srbi smo i pobedićemo ! Srećan Božić ! Hristos se Rodi !
Preporuke:
38
1
11
utorak, 06 januar 2015 19:41
Forever Jang
Nebeska Srbija Srbija je rajska,
Miomirna, krasna kao ruža majska.
Tu su oci naši i praoci sveti,
Što sa Krstom Časnim dostigoše meti.
Tu župani srbski, kraljevi i cari,
I vitezi Krsta, i novi i stari.
Tu majke junaka i sestara jato -
uglačane patnjom sijaju k'o zlato.
Tu čete Posnika i Svetaca blagih
I mnogo i mnogo srodnika nam dragih.
Tu monasi časni, monahinje blede,
Večnu Svetlost Božju sad veselo glede.
I devojke mile i dečica mala
Što su za svog Hrista jatom postradala,
Mačem posečena, ognjem sagorena,
K'o šibljika mlade vetrom oborena.
Domaćini tu su što u domu svome
Pališe kandila Bogu prevečnome.
Tamo, svi su tamo, u nebeskom jatu.
Iz tamnice sužnji, iz bolnice bolni,
Paćenici ovde, ubogi, nevoljni ...
Preporuke:
27
1
12
utorak, 06 januar 2015 19:42
Forever Jang
...Raduju se tamo oko Svetog Save
Ko sinovi carski posred carske slave.
I četnici slavni, Božji osvetnici,
Mnogi bogomoljci, mnogi dobrotvorci.
Udovice tužne i majke bez dece,
Sve su ubrojane u Božije svece.
Pokoljenja mnoga od najboljeg soja,
Narod, Božji narod, bez broja i broja,
To je ona večna Nebeska Srbija,
Što k'o jato zvezda pred Bogom se sija.
sv. vladika Nikolaj
Preporuke:
26
1
13
utorak, 06 januar 2015 19:57
Nisam pitao Matiju za saglasnost za objavljivanje ovog teksta.
Ovo je vreme kad nam trebaju pesnici,
Matija Bećković
SRPSKA NOVA ERA
Sve što se zbilo na Kosovu nije se zbilo ni prvi ni poslednji put. Kosovo je sudbonosno i ranije i kasnije. Lazar nije ni prvi ni poslednji Svetac već novoprosijala zvezda. I njegovi prethodnici, vojksovođe od svetorodne loze proslavili su se više pobedama nad samima sobom nego nad drugima.
Uloga poezije je bila presudna i ranije. Narod koji veruje da su mu kraljevi sveti, lako poveruje u svoje posebne račune i obaveze prema Bogu. Narodna poezijaga je lako ubedila da je plemić. Poverovao je ono što je i sam mislio.
Srbi se nisu samo turčili, nego i grčili i latinili. Bitka je nastavljena u Crnoj Gori, ali je počela u Svetoj Gori. Ginuli su vojnici, ali su najčešći i najduži otpor dali crnorisci. Kosovo nas je nateralo da zapevamo, ali smo pevali i pre Kosova i pisali pre Svetog Save, koji je napisao prvu rečenicu.
Prvu rečenicu ne piše onaj ko počinje već onaj kojim nešto vrhuni i docvetava.
Preporuke:
13
2
14
utorak, 06 januar 2015 20:01
nastavak, Matija Bećković
. Junačke pesme su i ranije „sadržavale nekadašnje bitije srpsko“. „Slovo ljubve“ je došlo posle Lazara u vreme njegovog sina pesnika Visokog Stevana.
U Crkvi nisu bili samo Srbi, već i monasi iz drugi zemalja. U njima nije bilo drugog porekla osim pravoslavnog, ni druge nacionalnosti osim Hristove. Među njima ubrajamo mnoge – sve do Igumana Stefana.
Srbi nisu poslednji put obezglavljeni ni poginuli listom, ni ubijeni po spisku. Dunav krvi i mozga izvire iz našeg naroda do naših dana.
Preporuke:
11
2
15
utorak, 06 januar 2015 20:02
završni deo, M. Bećković
Kosovo polje se širilo dok je prikupilo i pokrstilo postajući kosovski kom i kosovska klisura, kosovska ponornica i kosovska klisura.
Kažemo da pamtimo od Kosova, a mislimo od Potopa. Brojimo od Kosova a mislimo od Počela. Kosovo je bilo pre svih vekova. Kosovo počinje srpska nova era.
Kao što kosti nastaju u utrobi majke, tako se od nevidljive pređe jezika isprede i najtrajnija ljudska građevina. Hristos je još nakrstu, a Krstitelj u vodi. Dok bude drveta od njega će se praviti krstovi, dok bude srpskog jezika biće Kosova.
Preporuke:
15
2
16
utorak, 06 januar 2015 21:31
Robespijer
Ta crkvena legenda koštala je Srbiju miliona izgubljenih života, materijalnih i drugih gubitaka. Zarad apstraktnih nebeskih entiteta, žrtvuje se, besomučno, ceo jedan narod, već vekovima. Crkva, preko kneza Lazara, koji, navodno, po legendi, umesto pobede, bira poraz, osuđuje narod na muke, patnje, poniženja, smrt, neznanje, sujeverje, progon... Smrt i stradanje podignuti su na pijedestal, umesto racionalnosti i razboritosti. Umesto razumskog sagledavanja uzroka poraza na Kosovu, kojem je i sam knez Lazar doprineo, ne poštujući vrhovnu vlast legitimnog i legalnog naslednika krune Nemanjića - Marka Mrnjavčevića, uništavajući konkurentske oblasne gospodare... te mu niko nije ni mogao priteći u pomoć na Kosovu, daje se mitomansko opravdanje poraza, koje vodi u nova istorijska posrnuća. Kosovo se branilo na Marici 1371. a ne na Gazimestanu 1389. jer je tada već bilo kasno. No, to mitomanski slepci ne vide.
Preporuke:
8
33
17
utorak, 06 januar 2015 22:51
Nimbus
Ako pođemo od titoističkog shvatanja srbske istorije i identiteta, oličenog u fantazmagorijama Veljka Bulajića, onda ništa srbsko ne valja i sve je naopako.
Okrenite način razmišljanja i sve će doći na svoje mesto.
Nije crkvena legenda ušala u život, već se život uzdigao. I ne slavi se smrt i stradanje, već Sloboda zlatna.
Nije "nebeska Srbija" suprotna "zemaljskoj Srbiji", već označava ljudsku vrlinu. Kako možete da slobodno živite bez te ljudske vrline, tako snažno ubeležene u tefter našeg narodnog Zapisa?
A Vučić je naumio ili se razumio da premetne Srbe u neku ljigavu biološku masu ili, pre, da dovrši taj proces banalizovanja srbskog identiteta.
Kako?
Silom i organizovanom glupošću.
Preporuke:
28
2
18
utorak, 06 januar 2015 22:59
A šta sad
Što Srbija nebeskija beše postade manja.Skupo nas je koštala parola "Gde je srbin to je Srbija" ?
Preporuke:
2
28
19
sreda, 07 januar 2015 00:10
Aleksandar
Nemanja, Hvala na tekstu!
Preporuke:
19
0
20
sreda, 07 januar 2015 05:10
?
Bojim se da je zavet BGD partizana "casna pionirska" a carstvvo nebesko uvek i doveka kakva masonerija , komesarijati , ostatak globalistickog raja ...
Preporuke:
4
2
21
sreda, 07 januar 2015 11:40
nikola m.
Tako je to kod "modernih" Srba, pre izbora svi su "Obilici"; posle izbora svi "Brankovici"
Preporuke:
10
0
22
sreda, 07 januar 2015 22:00
SVAROG
Novi Srbi su testo koje drugi oblikuju( prema svojim potrebama)
Preporuke:
4
1
23
četvrtak, 08 januar 2015 02:10
!!!
Nebesko carstvo je za plemenite, čestite, pravedne, nepodmitljive, hrabre, istrajne, rodoljubive, pobožne i.t.d. ljude. A šta naši vlastodršci o Nebeskom Carstvu misle više govri o njima nego što misle i nisu svesni koliko to njihovu narav otkriva. Samo zloban i antisrpski odnosno antipravoslavni duh može Carstvo Nebesko da tako iskrivi i da izopači. Za njih je izdaja i podmitljivost vrlina a nepodmitljivost, nepokorivost, hrabrost i slobodoljubivost mana i propast. Eto ispada da voda uzbrdo teče a da janje vuku vodu muti.
Preporuke:
8
0
24
petak, 09 januar 2015 17:24
Bob
@Robespijer
Po tebi, trebalo je svi oduševljeno da dočekaju turke i pređu na islam? Ali, sudbo zla, kako bi takvi islamizovani, još zaostaliji, prihvatali vaše "svetle" ideje humanizma, kapitalizma, komunizma i pederizma? Objasni mi tu kontradikciju, zemaljski čoveče svetog ništavila.
Preporuke:
5
0
25
subota, 10 januar 2015 20:40
Posmatrač
@ Bob (@ Robespijer)
Poturčivanje, pokatoličenje i dr. nažalost nema samo versku težinu. Zahvaljujući tome preživeli smo krvave građanske ratove u prošlom veku. Više verske nego građanske. Lepo kaže Kusturica u filmu "Podzemlje": "Nema rata dok ne udari brat na brata." "Nebeska" Srbija ne može biti smetnja "Zemaljskoj" Srbiji. Njeni ideali ne kvare sadašnje ljude već ih samo oplemenjuju. Razdvajanje jedne od druge je kao odvajanje duše od tela.
.jpg)
Nije lako Srbin biti, nije rode moj, za srpstvo su mnogi pali, ne zna im se broj...
Budi Srbin i priđi Srbima kao prijatelj kada je teško, a kad je blagostanej tada svako dolazi na gozbu, jelo i pilo, de ti dođi kad nema gozbe, kada se glabaju kosti.To je pravo srpstvo.
Ne podseća li ovo srednjovekovno načelo na ono iz savremene istorije, kada su, izlazeći 1941. pred oči sveta, srpski demonstranti podigli transparent sa natpisom „Bolje grob nego rob“? I nije li, odbranom opet ugrožene slobode, istih ideala i načina življenja, bila vođena ruka i onog koji je trgnuo nož na cara zavojevača 1389, i onog što je pucao na naslednika cara zavojevača 1914? Njihova spremnost na ličnu žrtvu bila je i dokaz pripadnosti jednoj istoj istorijskoj vertikali. Tako, izbor nebeskog carstva postaje i ŽRTVENI PUT.
Podsjeća!
A ono što bi posebno trebalo privući pažnju nas promišljajućih, morao bi biti sledeći navod.
„Spustili smo Srbiju sa neba na kojem se ne radi i nema nikakvih pravila, na zemlju na kojoj se teško radi, a moraće i više, na kojoj postoje ista pravila za sve“.
Ova podla konstrukcija je plasirana tako da je nepromišljajući prime, u svoj svojoj podsvesnosti, jer svesti i nemaju...
1. Kakve veze može imati ideja NEBESKE SRBIJE sa bilo kakvim radom u smislu privređivanja u današnjoj Srbiji?
2. Kakve veze imaju bilo kakva pravila sa jednom nadracionalnom (nikako iracionalnom) idejom o NEBESKOJ SRBIJI?
3. Kakve veze sa idejom o NEBESKOJ SRBIJI ima izlizana kapitalističko-idiotska pretpostavka (kao pretpostavka tržišne ekonomije) da su pravila ista za sve?
Koja pravila?
Ko su ti "svi" u ovom slučaju?
4. Kako jedan primitivan i nemudar čovek (Aleksandar Vučić) misli da može da izbriše vekovne ideje iz nacionalnog sećanja jednog naroda?
Kosovo, niti je prestalo, niti je nestalo, niti će ikada dok je nas
... od kneza Lazara i Murata, preko raznih ustanika, preko vladarskih napora Njegoševih i njegove poezije, preko Kumanova, preko Albanije i Kajmakčalana, preko srednjovekovne naše umetnosti, preko Meštrovića - ono, Kosovo, živi i živeće i sutra i prekosutra, iako uvek kao nešto drugo i treće, političko, kulturno, umetničko, naučno. Kosovo koje je sve veća i veća suma istina s kojima se mi družimo i u nečem bitnom ne menjamo. Kao što latinske države još od drevnog Rima povlače svoj ius,nus,fas, to jest volju, pravicu i naredbe od ljudi i po Božjem i moralnom zakonu, tako mi nosimo nasleđe kosovsko dalje kroz razne savremene događaje, ali uvek sa vezanošću za nešto što je drevno kosovski elemenat u našim prirodama i opredelenju...
Odlična Vam je ova ideja, samo nastavite...
Baš na ovome ja zasnivam svoje nepoverenje u našu sposobnost da prozremo kroz političke magle savremenog doba.
Eto, i Vi pravite ovu svoju parodiju veće dugo, a i dalje većina ne shvata poruke...
Pozdrav, i samo nastavite!
Miomirna, krasna kao ruža majska.
Tu su oci naši i praoci sveti,
Što sa Krstom Časnim dostigoše meti.
Tu župani srbski, kraljevi i cari,
I vitezi Krsta, i novi i stari.
Tu majke junaka i sestara jato -
uglačane patnjom sijaju k'o zlato.
Tu čete Posnika i Svetaca blagih
I mnogo i mnogo srodnika nam dragih.
Tu monasi časni, monahinje blede,
Večnu Svetlost Božju sad veselo glede.
I devojke mile i dečica mala
Što su za svog Hrista jatom postradala,
Mačem posečena, ognjem sagorena,
K'o šibljika mlade vetrom oborena.
Domaćini tu su što u domu svome
Pališe kandila Bogu prevečnome.
Tamo, svi su tamo, u nebeskom jatu.
Iz tamnice sužnji, iz bolnice bolni,
Paćenici ovde, ubogi, nevoljni ...
Ko sinovi carski posred carske slave.
I četnici slavni, Božji osvetnici,
Mnogi bogomoljci, mnogi dobrotvorci.
Udovice tužne i majke bez dece,
Sve su ubrojane u Božije svece.
Pokoljenja mnoga od najboljeg soja,
Narod, Božji narod, bez broja i broja,
To je ona večna Nebeska Srbija,
Što k'o jato zvezda pred Bogom se sija.
sv. vladika Nikolaj
Matija Bećković
SRPSKA NOVA ERA
Sve što se zbilo na Kosovu nije se zbilo ni prvi ni poslednji put. Kosovo je sudbonosno i ranije i kasnije. Lazar nije ni prvi ni poslednji Svetac već novoprosijala zvezda. I njegovi prethodnici, vojksovođe od svetorodne loze proslavili su se više pobedama nad samima sobom nego nad drugima.
Uloga poezije je bila presudna i ranije. Narod koji veruje da su mu kraljevi sveti, lako poveruje u svoje posebne račune i obaveze prema Bogu. Narodna poezijaga je lako ubedila da je plemić. Poverovao je ono što je i sam mislio.
Srbi se nisu samo turčili, nego i grčili i latinili. Bitka je nastavljena u Crnoj Gori, ali je počela u Svetoj Gori. Ginuli su vojnici, ali su najčešći i najduži otpor dali crnorisci. Kosovo nas je nateralo da zapevamo, ali smo pevali i pre Kosova i pisali pre Svetog Save, koji je napisao prvu rečenicu.
Prvu rečenicu ne piše onaj ko počinje već onaj kojim nešto vrhuni i docvetava.
U Crkvi nisu bili samo Srbi, već i monasi iz drugi zemalja. U njima nije bilo drugog porekla osim pravoslavnog, ni druge nacionalnosti osim Hristove. Među njima ubrajamo mnoge – sve do Igumana Stefana.
Srbi nisu poslednji put obezglavljeni ni poginuli listom, ni ubijeni po spisku. Dunav krvi i mozga izvire iz našeg naroda do naših dana.
Kažemo da pamtimo od Kosova, a mislimo od Potopa. Brojimo od Kosova a mislimo od Počela. Kosovo je bilo pre svih vekova. Kosovo počinje srpska nova era.
Kao što kosti nastaju u utrobi majke, tako se od nevidljive pređe jezika isprede i najtrajnija ljudska građevina. Hristos je još nakrstu, a Krstitelj u vodi. Dok bude drveta od njega će se praviti krstovi, dok bude srpskog jezika biće Kosova.
Okrenite način razmišljanja i sve će doći na svoje mesto.
Nije crkvena legenda ušala u život, već se život uzdigao. I ne slavi se smrt i stradanje, već Sloboda zlatna.
Nije "nebeska Srbija" suprotna "zemaljskoj Srbiji", već označava ljudsku vrlinu. Kako možete da slobodno živite bez te ljudske vrline, tako snažno ubeležene u tefter našeg narodnog Zapisa?
A Vučić je naumio ili se razumio da premetne Srbe u neku ljigavu biološku masu ili, pre, da dovrši taj proces banalizovanja srbskog identiteta.
Kako?
Silom i organizovanom glupošću.
Po tebi, trebalo je svi oduševljeno da dočekaju turke i pređu na islam? Ali, sudbo zla, kako bi takvi islamizovani, još zaostaliji, prihvatali vaše "svetle" ideje humanizma, kapitalizma, komunizma i pederizma? Objasni mi tu kontradikciju, zemaljski čoveče svetog ništavila.
Poturčivanje, pokatoličenje i dr. nažalost nema samo versku težinu. Zahvaljujući tome preživeli smo krvave građanske ratove u prošlom veku. Više verske nego građanske. Lepo kaže Kusturica u filmu "Podzemlje": "Nema rata dok ne udari brat na brata." "Nebeska" Srbija ne može biti smetnja "Zemaljskoj" Srbiji. Njeni ideali ne kvare sadašnje ljude već ih samo oplemenjuju. Razdvajanje jedne od druge je kao odvajanje duše od tela.